NE MOGU VJEROVATI /63/

Ujutro me probudila galama u kući. Oni su se već spremali za utakmicu. Da nisam morala na WC, ne bih ni izišla iz sobe dok ne odu. Nisam mogla gledati tu njihovu sreću.

-Dobro jutro - rekao mi je tata kad sam izišla iz sobe.

-Kako kome.

-Šta je sad njoj? - pitao je mamu.

-Šta ja znam šta je kome, briga me. 'Ko mene pita šta je meni.

-Jesi ti provjerio ulje? - tata je pitao Blaža.

-Jesam, idem sad natočiti gorivo.

-Šta je njoj? - pokazao je brat glavom na mene, a pitao je mamu.

-Šta sam je njen glasnogovornik? Pitaj nju ako te zanima.

-Nije mi ništa - progovorila sam - nisam se naspavala - mogli ste biti još malo glasniji.

-Znam ja šta je njoj - mudro je rekao Ivan - Krivo joj je sad što ne ide na utakmicu.

-Da, u pravu si - hladno sam odgovorila.

Doduše, bilo je i toga. Obožavala sam utakmice reprezentacije. Stadion uvijek pun, a svi navijaju i pjevaju zajedno. uvijek je to bio poseban doživljaj. Ali sad to nije bilo na prvom mjestu moje liste neraspoloženja.

Cijelo prijepodne su se vrzmali po kući. Malo prije jedan svi su bili u dresovima, šalovima, kapama i sa zastavom.

-Hoćete vi konačno krenuti? - upitala ih je mama - ne mogu vas više gledati.

-A gdje su nam karte? - upitao je Goran.

-Marin mi je javio na kojoj su blagajni - odgovorio mu je Ivan.

Marin mu je javio. Znači mogao se javiti. I on se javio njemu. Pravila sam se da nisam čula. Uvijek sam pred utakmicu osjećala nekakvu nervozu. Tako je bilo i sada. Nisam mogla dočekati da prijenos počne. Kad su se uključili izravno na stadion, slika je bila prekrasna. Maksimir ispunjen do kraja, a se u crveno-bijelim kvadratićima. Kako bih voljela sad biti tamo.

-Ne bih se ja tamo gurala - rekla je Maja gledajući.

-Nemaš ti pojma kako je to super - rekla sam joj - trebala sam otići s njima, sad mi je baš krivo.

-'Ajde, šta ti fali ovdje s nama, baš nam je dobro - rekla je Branka.

-I bolje ćeš vidjeti Marina - ubacila se Ana.

-E to ne znam je l' mi bolje.

-Evo ga, evo ga - viknula je Maja.

-Ma daj - odmahnula sam rukom.

-'Ajde, ne moraš nama glumiti.

-Ljuta sam na tog čovjeka Majo, nemam što glumiti.

-Ljuta si i prije bila, pa si opet nastavila sve isto.

-E ovaj put stvarno neću. Pa nisam ja valjda tako grozna da me se mora stidjeti. sad još misli da mi može određivati kamo smijem ići, a kamo ne. To je stvarno previše. Sad će biti godina dana kako se vučem s njim, a nitko mi to ne bi vjerovao da to kažem. Pustite me da gledam utakmicu na miru.

U četrdesetoj minuti naši su zabili gol. Mi smo svi skočili, a možete zamisliti kako je bilo tamo. Na poluvrijeme su otišli zadovoljni. Nažalost odmah na početku drugog dijela ovi su izjednačili. Iz slobodno udarca, neobranjivo. Užas jedan. Navijači na stadionu ih nisu prestali bodriti. I to im je

sigurno pomoglo da u sedamdeset petoj minuti povedu sa 2:1. Sudac je produžio utakmicu za dvije minute. Tek kad je zazviždao kraj, opustila sam se. Hrvatska je pobijedila 2:1. Komentator je rekao da će za koju minutu u njihov improvizirani studio na stadionu doći nekoliko igrača i izbornik.

Nama su taman stigle pizze koje smo naručili.

-Vidi Marin je tu - rekla je Ana.

Pogledala sam. U tom studiju sjedio je Marin s još dva igrača i izbornikom. Bili su očito sretni. Marin pogotovo, on je blistao od sreće. Razgovarali su o utakmici. Prvo izbornik, pa jedan igrač, pa Marin, pa onaj treći. Svatko je iznio svoje dojmove. Svi su se zahvalili publici i svima koji su ih bodrili.

-I na kraju - započeo je komentator - naš reprezentativac Marin Bulić nas je zamolio za minutu vremena. Vrlo neobično, ali želi ju nekome pokloniti.

Kamera se okrenula prema Marinu koji je sada bio u krupnom planu.

-Želin poručit nešto jednoj predivnoj curi - počeo je Marin s osmijehom.

Ja sam taman prinosila ustima komad pizze koji mi je u tom trenutku samo ispao iz ruke, a usta su ostala otvorena.

Veronika, volin te i čekan te.

Kako je to bilo odvratno romantično. Suze su natopile kafić. Dobro što sam ja plakala, nego su i njih tri ronile suze. Komentator se s osmijehom odjavio.

-Ne mogu vjerovati kako se osramotio - jecala sam.

-Htjela si da kaže pred svima da te voli - rekla mi je Branka - e sad je rekao pred četiri milijuna ljudi, mislim da bi ti to trebalo biti dosta.