Ma daj, znaš da nije istina, ovako samo za posebne prigode.
Zar ovo nije posebna prigoda?
Ne znam za koga, možda za tebe, ali za njega? Želiš ostaviti dobar dojam, želiš biti kao one njegove iz novina.
Nije istina. Želim biti ja. To sam isto ja.
Dobro, dobro ako ti tako kažeš. Samo, svašta on može pomisliti. Što ti uopće očekuješ od te večere?
Ja tu večeru nisam ni htjela!!!
Ustala sam i ljutito skinula sve sa sebe. Iz torbe sam izvadila svijetle traperice, crnu majicu kratkih rukava i crne balerinke. Obukla sam to, uzela ruksak i krenula dolje. Bilo je oko petnaest do osam.
Pa tako se obučeš kod kuće.
Šta sad ti hoćeš? Ti si me na to nagovorila. Ponovo sam se upustila u debatu sa svojom savješću.
Ne, ne, ne. Ja sam te samo htjela upozoriti da se možda previše raduješ toj večeri.
Šta je sad zabranjeno radovati se?
Ma nije. Znaš ti uostalom na što ja mislim.
Dobro jesi ti njega uopće pogledala?
E pa, da ga gledam takvim očima, onda je ne bih bila pametnija i mudrija strana tvoje savjesti.
Daj dobro, dobro.
Taman sam htjela ući u lift, kad me zadihani Fićo zaustavio dotrčavši sa stepenica.
-Šta ti je?
-Stani, nemoj još ići - jedva je izgovarao, kao da je trčao maraton, a ne prošao pedesetak stepenica.
-Šta je bilo, nemoj me plašiti.
-Pio sam dolje za šankom, kad je stigao tvoj frajer sa svoja tri prijatelja.
-Već je došao? Moram požuriti.
-Slušaj me. Stali su za šank, naručili piće i priča je krenula.
-Kakva priča?
-Pa evo nekoliko citata: "sad kad tebi dođe tvoja seljančica...svašta ti sebi dopustiš... a on je rekao: ne smijem baš sve odbiti, odmah bi novinari to okrenuli protiv mene. Ma neću ja dugo,
brzo ću to riješiti... Onda... šta ćeš ako dođe neka debela, mala, rumena u obrazima, takve su kažu Slavonke...Pa neću je ženiti, izdržat ću tih sat vremena. Ej, nazovite me oko devet.
Je l' trebaš još?
Stajala sam k'o ukopana.
-Ne trebam, dosta mi je. I previše.
Da se nisi usudila progovoriti! Zaprijetila sam maloj crnoj Veroniki.
E sad će vidjeti seljančicu, Slavonku. Odjednom sam dobila ogromnu snagu i želju da povrijedim tog čovjeka.
Vratila sam se u sobu, skinula sve sa sebe i obukla bijeli komplet. Otkopčala sam dugme na košulji. Gore, da bi dobila veći dekolte. I dolje. Sad mi se i pupak vidi. Spustila sam hlače još niže. Odlično. Obula sam sandale, prebacila stvari u malu bijelu torbicu i sigurnim korakom krenula.
-Prijatelju nazovi ti mene oko petnaest do devet. Vidimo se.
Fićo nije ništa komentirao. Kad je on skužio da sam poludjela, onda vjrujte da sam poludjela.
Osam je prošlo za pet minuta. Čim su se vrata lifta otvorila, ugledala sam trojicu prijatelja za šankom. Njega nije bilo, valjda je već zauzeo stolicu za mučenje.
Dogovor je bio da se javim konobaru koji će me onda otpratiti do stola. Odmah sam primijetila poglede prijatelja na sebi. Ti muškarci su stvarno jadni, tako prozirni. Namjerno sam stala odmah pored njih.
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.