NE MOGU VJEROVATI /8/

Imao je svjetlo na kapi kao da se sprema u rudnik, a ne u autobus. Stvarno je nepredvidiv i gdje uopće nabavi te gluposti. Ušao je u autobus i prošao kraj mene noseći mobitel u ruci. Ne mogu vjerovati, otišao je do onog tipa i uslikao ga. Mogla sam si misliti da će ga Maja nazvati. Sreća pa su ljudi ulazili i stvorila se gužva, pa čovjek nije shvatio da ga je glupan uslikao.

-Bog - rekao je sjedajući kraj mene.

-Jesi ti normalan? Šta bi mu rekao da te skužio?

Poslao je Maji MMS. I šta će ona sad s tim? Glupost.

-I šta ima novo?

-Ništa. A kod tebe?

-Odakle želiš da počnem?

-Prvo mi reci di si nabavio tu kapu?

-Je l' da je cool? To sam sam ugradio.

-Ma odlično.

-Kad želiš nekoga prisiliti da nešto prizna, samo mu uperiš ravno u oči.

-Daj makni to - uperio je u mene, naravno - Koga ćeš ti prisiljavati da nešto prizna, daj molim te.

-Nikad se ne zna, MI 5, CIA, KGB, šta ti znaš 'ko hoda oko nas. Možda se i u ovom autobusu nalazi kakav špijun.

-Šta ima na faksu?

-Jedna krava i nekoliko mršavih konja.

-Ozbiljno te pitam.

-Dobro, dobro, još malo i gotov sam.

-Hvala na opširnom izlaganju, to si mi rekao i prošle godine, ali dobro.

-I šta kažeš s kim ćeš večerati?

-S Marinom Bulićem.

- I šta bi ja sad trebao znati tko je to?

-Trebao bi.

-Hoćeš reći da sam zakinut u životu što ne gledam nogomet?

-Da. Meni to nije normalno, ali nećemo se sad oko toga raspravljati.

-Ma šalim se. Ipak sam čuo za njega. Od tebe! Pa ti ga non-stop spominješ.

-Ako želiš, mogu te upoznati, kad se ja upoznam s njim.

-Ne pada mi na pamet. On bi tebe trebao zamoliti da ga upoznaš sa mnom.

-Daj dobro je. Znaš šta? Ja bih sad malo odspavala, ako nemaš ništa protvi. A i ako imaš.

Filip je nešto manje od dvije godine stariji od mene. Nas dvoje smo doslovce odrasli zajedno. Kuće su nam jedna do druge, ali kako bi si još više skratili put, napravili smo "tajni" prolaz u dvorištu iza kuća. Kroz njega bismo se provlačili sto puta na dan. Cijele smo dane provodili zajedno. Sjećam se da su nas mame uvijek tražile kad bismo trebali jesti. A mi smo taman bili na nekakvom tajnom zadatku u susjedovim bašćama i dvorištima. Puno puta smo dobili batina zbog tajnih operacija koje je Fićo smišljao. Joj, kako su nas jednom istukle. Jedna susjeda se došla tužiti da je nas dvoje uznemirava i smeta. Ali mi smo je samo morali pratiti. Fićo je rekao da je stvarno sumnjiva. Stražarili smo svaka tri sata i svoja opažanja zapisivali u njen dosije. Tako i dandanas, sjećajući se djetinjstva, Fićo priča detektivske priče. Imali smo i svoje tajno skrovište. Bilo je u Fićinoj bašći među nekakvim drvima. Najslađe nam je bilo jest zelene jabuke i zerdalije. Kovali bismo plan kako ih neopaženo ubrati i u skrovištu ih pojesti.

Uglavnom, Filip ima važnu ulogu u mom životu. I da, totalno je lud.

Zaspala sam iako on nije prestao pričati. Ne znam koliko je vremena prošlo, ali probudila me bol u vratu. Nezgodno sam se naslonila na prozor i sva sam se ukočila.