Uvijek prisebna i bistra. Opet se ošišala. Nagovaramo je da malo pusti kosu, ali ne da se. Već godinama šiša svoju prirodno plavu kosu skroz na kratko. Lijepo joj stoji, ali i promjena bi dobro došla.
-Da se bar meni tako nešto dogodi - žalosno je izjavila Maja.
-Hoće, kad se najmanje budeš nadala - rekla joj je Branka.
-Cure, moram ići raditi, vidimo se večeras - Ana nas je napustila.
-Ja sutra imam ispit, moram još danas učiti, a nemam volje ni malo.
U tom trenutku čula sam zvuk poruke na mobitelu.
Uzela sam ga.
Pisalo je: Nova poruka 0985190666. Pročitati sada?
Pogledala sam u cure, odmah su shvatile od koga je.
Srce mi je počelo ubrzano lupati.
-Ajme super - pljeskala je Maja - pročitaj.
Otvorila sam poruku: "Samo san tia provjeriti kako si putovala i jesi dobro."
-Vidiš, šta sam ti rekla, tip se totalno zaljubio - rekla je Branka.
-Šta da radim?
-Čuj kakvo pitanje, odgovori mu.
Napisala sam: "Put je prošao dobro, a ja sam odlično. Hvala što brineš. Kako si ti?"
Memorirala sam broj, sve do sada me bilo strah. Maja i Branka su otišle. Ja sam uzela knjigu i "kao" počela učiti, a ustvari sam cijelo vrijeme buljila u mobitel i čekala poruku. I nakon nekog vremena ona je stigla.
"Dobro san. Evo izležavan se u stanu i mislin na tebe. Jesi se ti mene sitila?"
Ajme samo da znaš da ni o čem drugom nisam ni mislila ni pričala.
"Naravno da jesam, cijelo vrijeme razmišljam kako mi je bilo lijepo s tobom. Tako mi je drago da sam te upoznala. I super si igrao jučer."
"Sitia san se tvoje kitike, a i zna san da me ti gledaš s tribina, pa san se još više trudia. Šta radiš?"
On se sjetio mene kad je igrao? Ovo stvarno postaje bajka.
"Evo pokušavam učiti, sutra imam ispit."
"Onda ti više neću smetat, već si jednom rekla da ću biti kriv ako ne prođeš. Čujemo se."
Pomislila sam, samo ti meni smetaj, ali opet nisam htjela biti napadna i ovako sam bila presretna. Tata je upravo ušao u sobu. ukratko sam i njemu ispričala kako je bilo u Splitu.
-Mama mi je nešto rekla - počeo je smješkajući se.
-Znala sam . Znaš šta, pusti ti nju i njene priče.
-Dobro, dobro, nećemo o tome. Kad ti je ispit?
-U devet.
-Možeš onda mojim autom.
-O.K., super.
Navečer sam otišla u kafić. Cijelo je društvo naravno bilo tamo. I opet sam morala prepričavati događaje iz Splita. Fićo se ubacivao sa svojim komentarima, ali znao je što ne smije reći. Nisam ostala dugo jer se moram rano ustati. Legla sam u pustila svoj najdraži CD. Obožavala sam te stare melodije. Nisam mogla zaspati, a bila je već skoro ponoć. Pogledala sam u zid. Marin se tako lijepo smiješio s postera. Tko zna gdje je on sada, i s kim. U tom trenutku dobila sam poruku. Skočila sam iz kreveta kao luda da bih dohvatila mobitel.
A zato nisam mogla zaspati! Čekala sam poruku.
Pisalo je: "Laka ti noć, lijepo sanjaj"
Ne moram vam ni reći da sam se sva istopila. Vratila sam poruku: "Laka noć, pusa."
Više se neću ni jednom pitati, postala sam sto posto sigurna. Taj čovjek se zaljubio u mene.
Šta vi mislite da se to ne može dogoditi?
Pa princeza Ranya je bila obična službenica u banci kad se princ zaljubio u nju. Pepeljuga je ribala podove prije nego je postala princeza.
Zašto stalno spominjem Pepeljugu? Volim bajke, a to mi jedna od najdražih.
Zašto se onda jedan nogometaš ne bi mogao zaljubiti u studenticu iz Slavonije.
Uostalom, nije on nikakve plave krvi, a nisam ni ja nitko i ništa. Pa da, po čemu je nogometaš bolji od diplomiranog pravnika? Slava ionako dugo ne traje.
Koje su to rečenice!
Ajmo tri put hura za mene!
Zaspala sam uskoro. Sretna. Presretna.
Ustala sam ranije da popijem kavu na miru.
-Jesi naučila? - pitala me mama.
-Ma ne znam više, mislim da jesam. Sad ćemo vidjeti kakve će volje biti profesor.
-Nemoj se ti izvlačiti na to, ako si dovoljno učila, proći ćeš, ako nisi...
-Dobro je, vidjet ćemo uskoro.
-Ti sad samo misliš na Marina.
-Daj prestani - prekinula sam je - sad ću odmah napustiti faks i udati se.
-Pa ne smijem se ni šaliti.
-Jesi mi lijepo jučer rekla da nećeš o tome nikome pričati.
-Nisam - branila se.
-A tati?
-Samo sam mu rekla...
-Nemoj nikome ništa govoriti, molim te. Da nije netko tako poznat ne bi ništa pričala.
-Dobro, neću više.
Došla sam na faks oko pola devet. hodnik ispred kabineta je već bio pun. Izvadila sam mobitel iz torbe da ugasim ton, kad skužim da sam dobila poruku.Nisam uopće čula, valjda je stigla dok sam vozila. Otvorila sam je. Sad se stvarno nisam nadala poruci od Marina, a bila je
"Sretno na ispitu! Javi kako je prošlo."
Ajme koje je on srce. Zar muškarac može biti tako pažljiv? I to ne bilo koji muškarac.
Načekala sam se dok je moja grupa došla na red. Izvukla sam pitanja i osjetila olakšanje, mislim da to sve dobro znam. Napisala sam koncept i čekala svoj red. Profesor je bio dobre volje, to je odlično.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.