NE MOGU VJEROVATI /49/

-Ručak je na stolu, dolazite! - vikao je Ivan iz hodnika i tako prekinuo igru riječima i živcima.

-Evo odmah.

Uhvatila sam Marina za ruku.

-Molim te oprosti, izdrži još malo. Sad kad smo već ovdje, moramo biti raspoloženi.

-Ne, oprosti ti meni, nema problema.

Izvukao je ruku iz moje. To me pogodilo, ali sam se pravila da ništa nisam primijetila. Zašto sve ne može biti jednostavno, zašto se sve moralo ovako zakomplicirati. Ili sam ja sve zakomplicirala?

-Voliš kulen? - pitala ga je mama kad smo sjeli za stol.

-Volim , iako ga nisan baš puno jea.

-Izvoli, ovo je naš domaći.

-Ja ne znam kako bi bilo da je Veronika dovela nekog igrača Dinama - počeo je tata.

-Šta kako bi bilo, šta pričaš bezveze ko da je važno gdje igra i šta radi - upala je mama.

Počelo je, pomislila sam. I Ivan i Blaž i ja pogledali smo prema Marinu dajući mu do znanja da je počelo ono na čega smo ga upozoravali.

-Ma mislio sam o čemu bi razgovarali - objasnio je tata - ja o Dinamu ne znam ni blizu toliko koliko o Hajduku. Znaš ti otkad ja navijam za Hajduk?

I onda je počela dobro znana priča o mom tati i Hajduku. Marin je pozorno slušao. Pošto sam ja tu priču znala napamet, okrenula sam se svojim mislima. Osjećala sam kao da nisam potpuno svjesna što mi se događa. Čovjek kojeg obožavam je tu radi mene, a ja se pravim kao da to ne znam. Kao da je Pepeljuga (naravno) kad je obula cipelu rekla ma dobro, može je obući i jedna od njih dviju (ružne maćehine kćeri), razvući će se. Bojim se samo da ću sutra biti svjesnija toga, ali bit će kasno. Bože, što da radim? Neće ni on mene dugo moliti da budemo zajedno. Shvatit će da od toga nema ništa i odustat će od mene. Stvarno ne znam što da radim. Opet su se pojavile one dvije male Veronike, crna i bijela,

-Ja stvarno ne znam čemu toliko razmišljanje - počela je crna - zašto ne iskoristiš ono što možeš? Koliko ti imaš godina? Kad misliš uživati, ako ne sada? Zašto je bitno kome će on reći da si mu djevojka ili neće? Bitno je da ti to znaš. Idi za njim, vidiš da te voli.

-Zar ne bi trebala još malo razmisliti - javila se bijela - nije ti to zadnja prilika u životu pa da je moraš iskoristiti. Imaš 22 godine, još si mlada, nauživat ćeš se. Moraš znati što si točno u njegovom životu, a i on mora točno znati što želi.

Postoji li netko između vas dvije?

-Na sve smo utakmice išli - vratila sam se za stol.

Pojeli smo juhu i kuhano meso, a još nije bio kraj priče o Hajduku.

-A najbolje je bilo kad smo rođak i ja sedamdeset i prve išli u Novi Sad gledati Hajduk-Vojvodina. Nas dvojica sami. S Hajdukove zastave izrezali zvijezdu petokraku...

-Onda se čudi sinovima kad rade gluposti - upala je mama.

Marin se odlično uklopio u muški dio obitelji. Hajduk i nogomet bili su neiscrpna tema. Mama je također bila zadovoljna. Dobro se najeo, pohvalio njenu kuhinju, bio je drag i pristojan dečko. Baš ih je bilo lijepo vidjeti ovako sretne. Ja im nisam ni bila potrebna. Ustala sam se i otišla presvući, nitko nije ni primjetio.

-Prošlo je pola pet, kad vi mislite ići? - pitala sam kad sam se vratila u kuhinju.

-Evo baš smo mislili krenuti - rekao je Blaž.

-Jeste mislili mene povesti?

-Naravno - rekao je Marin kroz smijeh.

S mamom se pozdravio u dvorištu.

-Fala van za sve, ručak je bia odličan.

-Molim i drugi put - blistala je.

-Ne znan oće li me Veronika pozvat drugi put.

-Pusti ti Veroniku, ja te pozivam. Kad god si blizu, svrati.

-Fala van još jednom.

Samo sam je gledala, ne bi vrijedilo da sam išta rekla.

-Idemo, idemo, zakasnit ćemo- požurivao nas je tata.

-Pa šta će biti ako zakasnimo? - ništa mi nije bilo jasno.

-Marin će ući s našima na početku - objasnio mi je ozbiljno tata.

-Molim? Šta je vama?

Pogledala sam upitno u Marina.

-Samo ćemo se slikati, nije problem.

-Daj požurite - viknuo je Ivan iz auta.

Bože, oni su se svi zaljubili u njega.

Ja sam sjela sa curama na tribine, a oni su otišli u prostorije kluba.

-Kako je bilo - pitala je Maja.

-Svima odlično, osim meni.

-Zašto?

-Odlučila sam da ne mogu biti s njim, a kad ga gledam, jedino to želim.

-Ne znam što bi ti rekla Nika - počela je Branka - svi smo se oduševili s njim, ali razumijem i tebe.