NE MOGU VJEROVATI /35/

-Mlijeko.

-Dukat.

-Dukat - odvalila sam se smijati - eto šta ti je dečko iz grada, nama sa sela bi sigurno prvo krava pala na pamet.

-Rekla si prvo šta mi padne na pamet - smijao se.

-Da, da, super ti je asocijacija. Sad ti.

-Crta.

-Ona ravna crta što se pokaže na aparatu u bolnici kad stane srce.

-Isuse, meni nešto govoriš. Koje ti morbidne asocijacije imaš.

-Šta ja mogu kad mi je to palo na pamet.

-Auto.

-BMW.

-Tenk

-Rat.

-Jesi ti ositila rat?

-Srećom, bila sam premala. Više znam iz priča, iako se nekih stvari točno sjećam. Ma užas, nećemo o ružnim stvarima.

-Imaš pravo.

-Kamen.

-Šta kamen?

-Asocijacija na kamen.

-Brač.

Hodali smo zagrljeni, ljubili se, smijali i uživali. Svaki poljubac bio je bolji od onog prethodnog i sve je više stvarao ovisnost.

Napokon smo došli do jednog kafića koji je taman bio pred zatvaranje. Sjeli smo na terasu i naručili sok.

-Koliko to već ima sati? - upitala sam ga.

-Prošla je ponoć.

-Hoćemo ići?

-Ma ni slučajno, sad imamo priliku bit zajedno. Ne puštan te.

-Drago mi je to čuti, mislila sam ako imaš obaveza sutra.

-Ma ne, tek popodne. Moramo iskoristiti svaki trenutak.

-U pravu si. 'Ko zna kad će nam se opet pružiti prilika.

-Nemoj tako, sami ćemo sebi pružiti priliku.

Bila sam presretna. Super smo se zabavljali.

-Veronika - odjednom se uozbiljio.

-Molim - držao je moje ruke i ozbiljno me pogledao.

-Bi li išla sa mnon u hotel?

Iznenadilo me njegovo pitanje, stvarno ga nisam očekivala.

-Oprosti , mislim da je malo prerano za to - ispalila sam.

Priznajem da sam i ovu situaciju više puta zamišljala, ali u ovom trenutku sam ozbiljno mislila da za to još nije vrijeme. Sad vi možda mislite kako glumim nekakvo nevinašce. Stvarno mislim da je malo prerano.

-Oprosti ti meni, nemoj me molin te krivo shvatit - počeo se opravdavati.

-Ne, ne brini - rekla sam gledajući dolje.

-Znan, sad ćeš pomisliti kako mi je samo to bia cilj.

Upravo tako, pomislila sam, ali nisam htjela reći. I mislila sam da ćemo morati brzo odrasti.

-Ma, ne - odmahnula sam rukom.

-Jednostavno, jako mi se sviđaš Veronika. Super se osjećan kad san s tobon - nastavio je mirnije.

-Ne mislim uopće da bi to bilo loše, naprotiv. I nemoj misliti da ja ne želim biti s tobom, ali ja jednostavno moram misliti na svoje osjećaje.

Sad bih isključila tipku tih osjećaja.

-Tko zna kad ćemo se opet vidjeti - nastavila sam - i hoćemo li se opet vidjeti. Ne znam kako bih to podnijela. Ja sam ti nekad preosjetljiva.

-Oprosti mi.

-Ma daj molim te, prestani, nemam ti što oprostiti.

Osjetila sam da se atmosfera malo zategnula. Vratili smo se svako u svojim mislima u stvarnost i shvatili kako od ovog svega ustvari ne može biti ništa. Oboje smo šutjeli. Nešto me užasno stezalo u grudima i grlu. Nisam se više mogla suzdržavati, suze su mi same krenule. Mrzim to, ali jednostavno ne mogu spriječiti.

-Ej, pogledao me nježno.

Gledala sam u pod. Približio mi se, podigo mi glavu i počeo brisati potoke niz moje obraze.

-Nemoj, molin te.

-Ne znam šta mi je - opravdavala sam se.

-Znam je šta ti je. I meni je to. Bojiš se početi nešto ozbiljno jer misliš da nemamo nikakve budućnosti.

-Pa zar nije tako?

-Ne znan, ne mora biti.

-Ma daj - jecala sam.

-Da ti neko reka prije misec dana da ćeš upoznati mene, je l' tako da mu ne bi virovala?

-Ne bi.

-Eto vidiš, nikad ne znaš šta ti život može donit. To vridi i za nas, nećemo valda sad odustat od lipih trenutaka zato šta ne znamo šta će sutra biti.

Počeo je svojim usnama brisati moje suze.

-Reci molin te da nećemo.

-Nećemo.

Poljubio me da se ne bi predomislila. Nisam ni mislila, ima pravo. Šta je uvijek moram komplicirati. Sad je super, a poslije šta bude. Treba iskoristiti svaki trenutak sreće. Koje su to mudre rečenice. Kako sam pametna, sama se sebi divim.

-Zagreb - rekao je.

-Šta?

-Uvik moraš biti spremna na igru asocijacija.

Nasmijao me.

-Od sad ćeš ti biti moja prva asocijacija na Zagreb - rekla sam mu.

I na Split, i na more, i na nogomet, i na ljubav i na sve. pomislila sam.

Ustali smo i ponovo šetali, trčali, skakali kao mala djeca. Izgleda da mu je odgovaralo ponašati se tako djetinjasto i bezbrižno. U javnosti sigurno mora paziti kako se ponaša i što govori. Pred manekenkama sigurno mora biti macho tip, zavodnik sa stilom. A skužio je da kraj ove djevojke sa sela može biti onakav kakav zapravo je, ali naprosto ne smije biti.

-S tobon se Veronika osjećan tako slobodno.

Šta sam vam rekla?